У петој недељи по Педесетници, 10. јула 2022. године, епископ Андреј из Српске Православне Цркве служио је Свету Литургију у Бечу, у цркви Рођења Пресвете Богородице. Епископу су саслуживали украјински свештеник отац Сергиј Шулгах, протојереји Гајо Гајић и Роман Фишер, свештеник Јован Говедарица, као и архијерејски намесник за источну Аустрију, протојереј Драган Биртасевић. Литургију је на певници пратио мешовити хор заједнице, под управом госпође Јелене Пантић. Истовремено је појао квартет украјинских верника под управом украјинске попадије Соломије Шулгах, нарочито одабране Херувимске песме, као и поједине делове молбених јектенија. На то су бројни присутни верници били позвани да се сете великог страдања у Украјини и широм света.
У својој беседи епископ Андреј изразио је нарочиту радост што је тога дана српска заједница имала част и Божји благослов да саслужује са украјинским свештеником који је избегао из рата. Зато је епископ нагласио опште страдање у ратним временима, страдање које је и наш српски народ осетио на сопственој кожи и у стању је да саосећа са ратним страдањем других народа. Са нарочитим поштовањем епископ се сетио блаженопочившег српског патријарха Павла (1914–2009), који је у ратним временима 1992–1995. и 1999. године пред придошлим делегацијама редовно истицао своју жељу да се моли Богу да ниједном народу не задеси оно што је учињено српском народу.
Епископ је народу говорио из срца да хришћани учествују на Светој Литургији да би се молили за мир у свету и нарочито усрдно молили Бога да ратни сукоби одмах престану. Ми се, наиме, молимо Богу у уверењу да људи који живе у конфликтним ситуацијама те сукобе пре свега превазилазе кроз дијалог и кроз истинску комуникацију, али никада кроз проливање крви невиних или чак беспомоћног народа, који у сукобима великих, по правилу, највише страда. Зато се епископ на крају своје беседе, пун саосећања, захвалио бројним верницима који су дошли на богослужење, на њиховом великом стрпљењу, љубави и подршци коју показују према сваком појединачном човеку, а тиме и према свој браћи која страдају у рату. У то име епископ је призвао благодат Божју на све присутне и пожелео им здравље и благослов у животу. Након беседе верници су примили антидор (освећени хлеб) из руке свога епископа. У цркви се свуда осећао дух опште дирнутости и саосећања.
На крају Литургије управитељка хора госпођа Јелена Пантић добила је архијерејско одликовање, као знак захвалности епископа за њен труд у оквиру богослужбеног појања, и као подстицај за њену ревност.
По завршетку Свете Литургије епископ је у свечаној црквеној сали окупио све присутне избеглице из Украјине, као и црквени одбор, на разговор. На том сусрету учествовали су надлежни парох Сергиј Шулгах са супругом, његова мала заједница, као и чланице српског Кола сестара. На састанку је епископ Андреј још једном изразио украјинским верницима своје најдубље саосећање за њихово страдање и страдање њихових ближњих који су остали у Украјини. Епископ је био изненађен што су на разговору учествовале искључиво украјинске жене, па је упитао где су њихови мужеви? Оне су објасниле да су њихови мужеви приморани да остану у Украјини због ратних сукоба. Дубоко дирнут, епископ је говорио о личним искуствима својих родитеља, који су у Другом светском рату осетили исто страдање. Такође се сетио страдалника које је и сам својим очима видео у време несрећног грађанског рата у бившој Југославији: трауматична искуства, призоре тешко инвалидних, инвалида без ногу или руку, ратних удовица и деце сирочади. Да, баш данас човек мора да се чуди пасивности, немоћи и недовољној спремности да се украјинским жртвама и избеглицама више притекне у помоћ. На то стално позива поглавар Српске Православне Цркве, Његова Светост патријарх Порфирије, да се сви потрудимо да помогнемо страдалним људима без обзира на њихову етничку припадност, у оквиру наших могућности.
На питање епископа о предлозима и потребама украјинских верника, они су једногласно, али и смерно, одговорили да им управо сада у њиховој невољи на првом месту треба погодан богослужбени простор за одржавање редовних богослужења – по украјинском предању. Такође су украјински верници посебно изразили захвалност за спремност Српске Цркве да помогне украјинском свештенику и његовој породици. Били су захвални и за бригу која се не осећа само речима, већ се препознаје у конкретним делима подршке и солидарности према ближњима у невољи, у каквој би се једнога дана могао наћи свако од нас.
***
