На недељу Духова, која се у Православљу назива празником Свете Педесетнице, Његово Преосвештенство епископ аустријско-швајцарски Андреј служио је свету архијерејску Литургију у Богородичиној цркви у Бечу.
Са епископом су саслуживали часни протојереј-ставрофор Петар Пантић, старешина црквене општине „Рођења Пресвете Богородице“ у Бечу, часни протојереј Драган Бирташевић, епископски намесник за источну Аустрију, часни протојереј-ставрофор Стеван Ковачевић, свештеник у Дубровнику, часни свештеник Драган Будак и протођакон Роман Фишер, парохијски ђакон отакрингске Богородичине цркве. Са две певнице појци и појкиње Богородичине цркве певали су антифоне и одговоре на молитве епископа и свештеника. Верници су у цркву дошли у броју дозвољеном према епидемијским прописима.
На празник Свете Педесетнице спомиње се догађај педесетог дана по Васкрсењу Господњем. У Делима апостолским сведочи се да „наста изненада хук с неба, као дување силног ветра“. У својој беседи епископ Андреј указао је на то да се тај хук већ једном раније, више од хиљаду година пре догађаја Педесетнице, могао чути. Тада је народ израиљски са страхом стајао пред облацима застртом гором Синајском, „на коју се Господ беше спустио“, и гледао за Мојсијем, који се сам успео све док није нестао у облацима (види Изл 19, 16–19). Тада је Бог склопио свој завет са народом израиљским. И на дан Свете Педесетнице Бог склапа завет, али овога пута не са једним народом, већ са свим народима земље. У тај завет може бити примљен сваки човек кроз свето крштење, јер је Господ пре Свог узнесења на небо рекао својим апостолима: „Зато идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа“.
Исус Христос рекао је ово простим људима из Галилеје и по људском расуђивању задао им је тиме нешто за њих немогуће. Господ је то знао и зато је својим апостолима рекао: „Не одлазите из Јерусалима, него чекајте обећање Очево које сте чули од мене! Јер Јован је крстио водом, а ви ћете већ за неколико дана бити крштени Духом Светим.“ Када се, дакле, на празник Свете Педесетнице Свети Дух излио на апостоле, и они „почеше говорити другим језицима, како им Дух даваше да казују“, оно што је пре било немогуће постало је могуће, и апостоли су могли да однесу вест о Спаситељу Исусу Христу, вест о Његовим делима, Његовим беседама о Царству Божјем, о Његовом оваплоћењу, Његовом страдању и смрти на крсту, о Његовом Васкрсењу и Вазнесењу, у далеке земље, све до Етиопије, Индије, Шпаније и данашње Русије.
Дар Светог Духа није, међутим, дат само апостолима, већ се удељује свим крштеним хришћанима. У Делима апостолским читамо да су људе у Самарији најпре крстили ђакони, а потом су дошли апостоли и положили на њих руке, чиме су примили Светог Духа. Управо тако се дешава и данас у нашој Цркви: одмах после светог крштења, којим се људи примају у завет, Свету Цркву, удељује им се Тајна миропомазања, кроз коју примају дар Светог Духа. Свети Дух, који се на празник Свете Педесетнице излио на апостоле, почива на свакоме од нас, и можемо се поуздати да ћемо и ми, ако останемо постојани у вери у Тројичног Бога, уз помоћ Светог Духа задобити Царство Божје.
На крају је епископ захвалио свештенству на њиховом труду да приведу људе Цркви, појцима на њиховој ревности и залагању за лепоту богослужења, верницима на чувању своје љубави према својој Цркви и на васпитавању своје деце у духу Јеванђеља. Истовремено је Његово Преосвештенство поздравило наше драге госте, протојереја-ставрофора Стевана Ковачевића из Дубровника и господина Дарија Станимировића, академског сликара из Требиња.
* * *
