Празник Светлог Васкрсења Господа нашег Исуса Христа ове године је у храму „Рођења Пресвете Богородице“ у Бечу-Отакрингу, због корона-пандемије, прослављен у виду четири Свете Литургије, како би се, упркос ограничењима приступа због корона-пандемије, што већем броју верника омогућило учешће на васкршњој Литургији. Ујутру 1. маја служена је Литургија Светог Василија Великог, предвиђена за Велику суботу, на којој се први пут чита Јеванђеље о Васкрсењу Господњем. Уследиле су две Литургије Светог Јована Златоустог, 2. маја у поноћ и 2. маја у седам сати. Врхунац васкршњих свечаности представљала је Литургија 2. маја у девет сати, коју је служило Његово Преосвештенство господин Андреј, епископ аустријско-швајцарски, заједно са намесником за источну Аустрију, протојерејем Драганом Биртaшевићем, свештеником Јованом Говедарицом и протођаконом Романом Фишером.
Апостол је читао син нашег старешине заједнице, господин Радисав Пантић. Као солисти на појачком месту појали су деца нашег старешине заједнице, протојереја Петра Пантића — Јована, Јелена и Милан, госпођа Теодора Мирковић и кћи протојереја Гаја Гајића, Исидора. Службу иподђакона вршили су господин Божидар Љубобратовић и ученици Александар Дражић и Арон Милојевић. Господин Илчо Ангјелски и ученици Никола Милојевић и Филип Ненадић вршили су службу олтарских помоћника.
Посебна част за наш храм била је што су Његова Екселенција, амбасадор Републике Србије у Аустрији, господин Небојша Родић и његова супруга, учествовали на овој архијерејској Литургији.
У својој проповеди после освећења Светих Дарова и причешћа свештеника, Његово Преосвештенство је поздравило свештенике храма и све присутне радосним васкршњим поздравом и захвалило се верницима на њиховој љубави према Цркви и њиховом ревносном учешћу у црквеном животу. То су заправо само три речи — „Христос васкрсе“ — а ипак срце куца од радости. Нема свечанијег поздрава од „Христос васкрсе“ и одговора „Ваистину васкрсе“. Прошло је готово две хиљаде година од оног трена када је Исус Христос мироносицама први пут рекао „Радујте се“, али до данас нико не може да нам одузме ову радост. Докле год постоји хришћански свет, а постојаће до краја свих времена, празник Васкрса прослављаће се радосно.
Пошто су први људи сагрешили и изгубили блаженство у рају, Бог у Својој милости није хтео да остави људе заувек у њиховом жалосном стању и већ при изгнању из раја дао им је обећање о доласку Спаситеља на свет. Када је за то дошло време, Христос, Син Божји, дошао је на свет и родио се од Приснодеве Марије, донео нам је најсавршенији закон вере и љубави и показао Својим примером како се овај закон мора испуњавати, те је напослетку за грехе људи принео искупитељску жртву, претрпевши смрт на Крсту. Ученици Христови, потресени доживљајима протеклих дана, разбежали су се у страху, а када су се касније поново окупили, затворили су за собом врата из страха од Јудеја. Једнако несигурни, тада су Јудеји празновали свој велики празник Пасху, која је те године пала у суботу. Али тек што је прошла ова велика субота, брзином муње разнела се по целом граду вест да је Исус васкрсао и да Његовог тела више нема у гробу. Ко може да замисли збуњеност једних и радост других? Било је већ примера узношења живих на небо и васкрсавања мртвих, али да неко сопственом силом васкрсне из мртвих — то је било нешто невероватно, што се никада раније није догодило. Многи нису хтели да поверују, неки су хтели да прикрију оно што се догодило и да то одбаце као лаж.
Ученицима Христовим чинило се као да су смрћу њиховог Учитеља сатрвене све наде у искупљење Израиља, али је испало тако да је Он управо Својом смрћу победио смрт. Исус Христос је Својим Васкрсењем положио почетак васкрсења свих преминулих, јер као што кроз Адама дође смрт, тако сада кроз Христа долази васкрсење из мртвих. Ако су раније сви, чак и највећи праведници, морали да силазе у царство смрти, сада свако ко верује у Исуса Христа може да умре у нади да ће васкрснути и видети Царство Небеског Оца. Христос васкрсе, и ми ћемо васкрснути.
На крају Литургије Његова Екселенција, амбасадор Небојша Родић, захвалио је епископу Андреју на гостопримству и на могућности да највећи хришћански празник прослави овде са епископом и бечким Србима. Изразио је радост што се људи окупљају око своје Цркве да би неговали своју духовност и сачували свој идентитет.
После Литургије верници који су се за то припремили причестили су се Светим Даровима. Свештеници су свим присутнима делили антидор и васкршња јаја, поздрављајући све радосним васкршњим поздравом: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!
* * *
