И ове године српска православна црквена општина „Рођења Пресвете Богородице“ у Бечу Отакрингу учествовала је на Дугој ноћи цркава у Бечу. Програм је традиционално почео вечерњим богослужењем у 18 часова. Ово богослужење је најстарије богослужење Православне Цркве; оно потиче од јеврејског вечерњег богослужења, које се служи још од дана цара Давида (око 1000. пре Христа). Како би посетиоци дуге ноћи цркава могли да прате богослужење, оно је делом служено на немачком језику. Све што се на вечерњем говори, попут читања уводног псалма 104, прозбене молитве, јектеније и прозби, читано је на немачком језику, док су певани делови појани на црквенословенском.
По завршетку вечерња уследило је у 19 часова предавање парохијског ђакона отакрингске цркве, протођакона Романа Фишера, на тему „Православна духовност“. Од Адамовог пада у грех људска душа је рањена, што за последицу има да она одбацује Светог Духа. Неопходно је исцелити људску душу рањену падом у грех, како би она могла да прими Светог Духа у себе и уз помоћ Светог Духа осети присуство Божје. До доласка Господа нашег Исуса Христа само је малом броју људи пошло за руком да исцеле своју рањену душу, као на пример пророку Мојсију. Они су у својим напорима око исцелења душе били препуштени сами себи. Исус Христос је то из основа изменио, утемељивши Цркву као болницу за рањену душу. Православни свештеник није само литург, већ пре свега лекар душе, који у исповедном разговору са сваким појединим верником развија терапију коју одређена душа захтева и који верницима даје „лекове“ у виду Божанских Тајни (Светих Тајни). Поимање Цркве као болнице и свештеника као лекара душе нарочита је одлика Православне Цркве.
У 20 часова извођене су народне религиозне песме. Деца Лазар Јефтић, Николина Грабовичановић, Аника и Хана Стојадиновић, Матија Говедарица и Милена Пролић упознала су посетиоце са песмама уз које српска деца одрастају у својим породицама како у Србији, тако и у Аустрији. Те песме потичу највећим делом од Светог епископа Николаја Велимировића (1881–1956), који је познат као један од највећих богослова и религиозних песника Србије.
Затим су одрасли појци цркве у Бечу Отакрингу представили грчко православно певничко благо. Радисав и Јелена Пантић отпевали су богородичину химну „Агни Партене“, коју је Свети епископ Нектарије Егински чуо 1905. године током једног виђења и потом записао. Реч је о песми коју нису компоновали људи, већ су је певали анђели. Госпођа Јована Пантић и Исидора Гајић отпевале су васкршњи тропар „Христос васкрсе“, такође на грчком језику.
На крају су сестре Јована и Јелена Пантић отпевале на немачком молитву „Оче наш“ уз мелодију која се у Аустрији пева у католичким црквама, и још једном песму „Људи, радујте се“ уз другу мелодију.
Они који су поводом Дуге ноћи цркава дошли у цркву „Рођења Пресвете Богородице“ показали су се задивљени лепотом православног певничког блага и отишли кућама духовно окрепљени.
* * *
