Слава нашега храма у Браунау, посвећеног Светом апостолу и јеванђелисти Марку, започела је свечаним вечерњим богослужењем уочи празника, које је служио старешина заједнице, свештеник Андреј Живковић, заједно са протођаконом Романом Фишером из Беча.
После богослужења отац Андреј се обратио верницима и објаснио им значај празника који је започео вечерњим богослужењем.
Сутрадан, 8. маја, на празник Светог апостола и јеванђелисте Марка, верни народ се рано ујутру окупио испред храма да дочека нашега епископа. После свечаног уласка епископа у храм, који је тога дана био посебно лепо украшен, започела је Света Литургија. Литургију је служило Његово Преосвештенство господин Андреј, епископ аустријско-швајцарски. Са њим су у олтару саслуживали свештеник Далибор Петрић, старешина заједнице у Светом Пелтену, свештеник Андреј Живковић и протођакон Роман Фишер, а на појачком месту мали хор под управом протојереја и крстоносца Петра Пантића из Беча. Апостол је читао докторанд Милан Кострешевић из Берна, који је дошао као пратилац епископа. Верници окупљени на овај велики празник придржавали су се свих епидемиолошких мера прописаних у Републици Аустрији.
У својој проповеди епископ Андреј је објаснио верницима ко је био апостол и јеванђелиста Марко и какав значај има његово Јеванђеље за Цркву. Марко се у Делима апостолским назива Јован Марко. Потицао је из Јерусалима и био је рођак Варнавин. Кућа његове мајке Марије касније је постала средиште прве јерусалимске заједнице. Јован Марко је 45. године био у Антиохији и одатле је заједно са Павлом и својим рођаком Варнавом кренуо на мисионарско путовање, које га је одвело на Кипар, а одатле даље на јужну обалу Мале Азије. Тамо је, можда из здравствених разлога, морао да прекине путовање и врати се у Јерусалим. Зато Павле касније није хтео да га поведе на своје друго мисионарско путовање. Касније је поново постојао добар однос између Павла и Марка, који је за време првог Павловог сужањства у Риму био уз њега и о чијем доласку Павле током свог другог римског сужањства изричито моли Тимотеја. После Апостолског сабора 50. године Марко је отишао са својим рођаком Варнавом на Кипар, где су наставили мисионарску делатност започету на првом путовању са Павлом. Затим су уследиле неколике године у Риму, где је Марко боравио и са Павлом и са апостолом Петром. Вероватно после Петрове смрти Марко је отишао у Александрију у Египту, где је постао први епископ овога значајног града. Тамо је 25. априла / 8. маја 68. године пострадао мученичком смрћу. Сахранили су га александријски хришћани, а његове мошти почивале су у овоме граду, који је до 642. године био значајно хришћанско средиште, а потом је дошао под власт Арапа. Године 828. два венецијанска трговца украла су мошти и пренела их у свој родни град, где и до данас почивају и поштују се у катедрали Светог Марка.
Док је Марко у Риму боравио са Петром, чуо је све проповеди апостола Петра и тако сазнао много о догађајима из земаљскога живота Исуса Христа и о речима Исуса Христа. Марко је све то записао и од тога саставио књигу, Јеванђеље по Марку. Његово Јеванђеље било је прва књига ове врсте и остали јеванђелисти узели су га као основу за састављање својих јеванђеља, при чему можемо приметити да су многе исказе из Јеванђеља по Марку преузели садржински, а делимично и дословно. Главна тежња Јеванђеља по Марку јесте да читаоцима покаже да је Исус Христос заиста Син Божји, због чега Марко и почиње речима: „Почетак Јеванђеља Исуса Христа, Сина Божјег.“ Јеванђелиста Марко потом наводи низ догађаја који то сведоче: догађаје приликом Крштења Господњег, Његово Преображење, Његова чуда, речи демона и напослетку исповедање римског капетана под Крстом. Марко жели да своје читаоце приведе вери и животу у Богу.
Епископ Андреј је у својој проповеди поменуо и прву генерацију гастарбајтера, који су у тешким околностима живота у туђини добро васпитали своју децу и пренели им љубав према својој Цркви. Његово Преосвештенство похвалило је ревност и труд ове мале црквене општине, која сваке године расте не само бројчано, већ и духовно.
После молитве заамвоне освећени су, на радост свих присутних, славски колач и кувано жито. Кумови овогодишње храмовне славе биле су породице Глигорић, Бојић и Стевановић из Алтхајма. Кумство за наредну годину преузела је госпођа Милунка Бојић из Браунауа. Светој архијерејској Литургији присуствовао је и шеф Конзулата Републике Србије у Салцбургу, господин Дејан Удовичић. Посебна радост за све била је што им је дошла сестра Катарина Франц из реда фрањеваца у Феклабруку. Иницијативи сестре Катарине треба да захвалимо што празна црква капуцинског манастира у Браунауу некада није секуларизована, већ је продата Српској црквеној општини у Браунауу.
Сви који као браћа и сестре активно учествују у животу ове младе заједнице допринели су томе да на овом дводневном празнику у нашем храму сви присутни буду дочекани са много љубави. Отворена срца, која су окупљена у храму Светог Марка у Браунауу, отварају врата свете Цркве у нади да ће присутни позвати своје рођаке и пријатеље да дођу и доведу своју децу на извор православне духовности, која све нас у расејању храни, штити и брани.
* * *
