Као сваке године, 1. новембра 2021. године група ходочасника из Беча посетила је места у Бургенланду на којима су сахрањени многи српски мученици из Првог светског рата, не само војници, већ и цивили, старци, жене и деца.
Ове године групу верника предводио је Његово Преосвештенство епископ Андреј аустријско-швајцарски, у пратњи протојереја-ставрофора Петра Пантића, Драга Вујића, Александра Лапина, протојереја Ђорђа Пантелића и свештеника Јована Говедарице. Због пандемије короне ове године је само мали број верника Српске Православне Цркве учествовао на помену.
Верници су најпре посетили гробље у општини Брук на Лајти, где се налазе посмртни остаци 78 српских војника. Затим су учествовали на великом помену у злогласном Нојзидл ам Зеу, где се налазио један од највећих логора у бившој Аустроугарској, у коме је умрло преко пет хиљада Срба. На помену римокатоличког свештеника на црквеном гробљу (мештани који су погинули у Првом светском рату) учествовали су локални политичари под вођством градоначелнице Елизабет Бом, као и Његово Преосвештенство епископ Андреј заједно са оцем Александром Лапином.
Након тога су сви заједно отишли на гробље, где стоји споменик српским жртвама тог логора и где је епископ Андреј заједно са свештенством одржао помен. Данашњи становници Нојзидла са великом тугом се сећају прича својих предака који су преживели мучеништво наших заробљеника и надају се да се такве страхоте никада више неће поновити. Следеће одредиште верника било је село Фрауенкирхен, где се такође налазио логор и где је сахрањено преко шест хиљада жртава. На том месту је у спомен на разорно страдање српског народа током Првог светског рата подигнут споменик са мраморним крстом на месту некадашњег логора.
У својој беседи епископ Андреј указао је на то да кроз молитве и помене имамо могућност да се сетимо невиних српских жртава, али и других народа који су, уместо да се врате својим најмилијима, на овим местима страдали и оставили своје кости. Без обзира на то што је од њиховог страдања прошло више од сто година, морамо се држати предања нашег народа и Цркве да не бисмо заборавили већ упокојене, већ напротив, да се за њих молимо и тиме спречимо избијање насиља међу људима, јер је наша вера мирољубива. Као људи дужни смо да се сећамо жртава, како се никоме, ако Бог да, такве страхоте не би десиле. Али као хришћани имамо наду и веру да ће ови мученици, који су некада страдали зато што су били Срби и православни, бити оправдани пред престолом Божјим и да ће нас тамо својим молитвама подржавати у нашим искушењима. Нека Господ мученицима који су пали за своју отаџбину, за часни крст и слободу, подари мир души, и нека се смилује на нас и нека нас води у векове векова, амин!
Свети мученици бургенландски, молите Бога за нас!
* * *
